Сведоци смо глобалних економских и друштвених промена, које се дешавају у овом веку, а које су кулминирале ратом у Украјини, као и последицима које ће овај рат оставити на будуће односе најразвијенијих земаља света и његову поларизацију, као и стварање услова за друштвене и класне промене у многим државама…

Старији радници, који су живели и радили у другој половини 20-тог века, у земљама у којима је у то време био присутан социјалистички и комунистички друштвени поредак, имали су привилегију да осете највиши ниво достигнутих радничких и грађанских права. Шта нам доноси 21. век?

Један Британски социолог је дао својуи теоријску дефиницију савременог друштва 21. века, састављену од четири институционалне димензије:
а) једну институционалну димензију чини капитализам,
као систем робне производње у чијем је седишту однос између приватног власништва над капиталом и најамног рада, и тај однос чини главну осовину савременог класног система;

б) другу институционалну димензију чини индустријализам,
чија је главна одлика употреба неорганских извора материјалне енергије за производњу добара, повезана са средишњом улогом машина у производном процесу и индустријском организацијом рада. Појам индустријализма може се применити и на високо-технолошке системе, где је електрицитет једини извор енергије.

ц) трећу институционалну димензију чине глобализација, системи надзора и контроле, који далеко превазилазе способности традиционалних цивилизација.
Надзор може бити директан (у затворима,школама,фабрикама…), али је много присутнији индиректан, заснован на контроли над информацијама;

д) четврта институционална димензија, која је у модерном друштву још израженија, је војна моћ или контрола над средствима принуде.

Како се у овим околностима убрзани технолошки развој одражава на радничка и људска права?

Ако изузмемо прве две димензије овог савремено друштва, које су биле и раније присутне и показале све лоше стране експлоатације радне снаге, друге две димензије се још више одражавају на снижавање права оних, који изнајмјлују свој рад, и као људи и као радника. Губи се класични однос између радника и послодавца, као и појма власништва над средствима за рад, доводе се у питање грађанске и људске слободе…

Власти и власници капитала (домаћи и страни послодавци) у Србији задњих деценија спроводе убрзано увођење информационих технологија, надзора и контроле у разне области живота и рада, при том користећи разне начине од сталних измена законских решења у том смислу до пропаганде за „добровољни пристанак“ у интересу нас радника, односно грађана.

Савремено информатичко-технолошко друштво осетно повећава моћ политичких и друштвених елита, односно оних његових чланова који имају привилегован приступ информацијама, подацима и медијима, коришћењем нових технологија.

Проблем постојања електронског надзора и контроле радника и становништва и нарушавања приватности је сувише очигледан да би се игнорисао.

Извештаји најпознатијих светских организација које се баве овом проблематиком указују на драстично нарушавање приватности грађана на светском нивоу, уз приметно повећање концентрације информационе моћи међу политичким структурама и власницима корпоративног капитала.

Оваква моћ се на разне начине користи у сврху повећане контроле и експлоатације нас који радимо и живимо од свог рада, зарад све већег богаћења „привилегованих“ и сиромашења нас !обричних грађана“ и радника.

Другови наши, млади радници,

Да ли се осећате искоришћеним?
Да ли се осећате контролисаним?
Да ли се осећате угроженим?
Да ли се осећате мање вредним?

Да ли се осећате слободним?

Ако имате макар једно „не“, ВРЕМЕ ЈЕ ЗА ПРОМЕНЕ!

Поштоване колеге и колегинице, Конфедерација слободних синдиката Вам честита
1. МАЈ – МЕЂУНАРОДНИ ПРАЗНИК РАДА.