Осам часова рада, осам часова одмора и осам часова културног образовања, нажалост још увек су само идеал и тежња многих радника код нас и у свету. Непоштовање устава, закона, уговора, различите, најчњшће лоше друштвене и историске околности довеле су до тога да права радника данас у појединим случајевима буду на нивоу 19. века. Велика очекивања радника са почетка 21. века, изневерена су. Нарастајућа жеља за профитом, бескрупулозна тежња да се исти оствари по сваку цену, егоистична психологија потрошачког друштва готово свуда у свету бацила су права радника у други план. Са друге стране, страх, недостатак емпатије, солидарности и спремности на активизам и деловање, тромост и анахроност синдикалног организовања, разлози су због којих ми радници губимо у вечитој утакмици између нас и крупног капитала.
Имали наде да се резултат преокрене ?
Свако ко би устврдио да наде нема, несвесно или можда свесно ради против интереса радника. У односу на 1886 и протесте радника у Чикагу, ми данас сигурно имамо бољу полазну основу ма како нам се некада чинило да је ситуација безнадежна. Постоје закони и прописи који истни за вољу често само декларативно уважавају и дефинишу права радника, ипак постоји, не баш најсрећнија али упркос свему значајна синдикална инфраструктура, постоји какав такав социјални дијалог и постоји вечита истина да свет капитала још увек не може да постоји без радника.
Шта нам недостаје?
Солидарност и спремност да се она искаже увек и на сваком месту где су права радника угрожена. Недостаје нам спремност и одлучност сваког од нас да се успротивимо и станемо у заштиту својих и права својих колега. Недостаје нам свест да је свако од нас синдикат и да само удружени, организовани, сложни, бескомпромисно солидарни можемо да се изборимао за боље сутра.
Да ли можемо?
Можемо и морамо. Упркос свим проблемима и недаћама, ми данас имамо и исконску обавезу да поколењима оставимо бољи, здравији, и праведнији свет. Удружени на принципима правде, поштења, једнакости, солидарности, стручности, одговорности и непоткупљивости, увек, на сваком месту, у сваком тренутку изборићемо се за бољи положај радника.
Својим члановима и свим радницима желимо да у здрављу, међусобној солидарности и разумевању прославе 1. Мај међународни празник рада и радничког покрета.
